Koliko vežbanja je dovoljno

Koliko vežbanja je dovoljno 



Gojaznost nije ništa novo, ali epidemija koja poprima razmere pandemije gojaznosti, jeste.


Gojaznost se može definisati kao disbalans između kalorijskog unosa i kalorijske potrošnje, u kom je naravno unos kalorija veći od potrošnje. Dugo se smatralo da povećanom fizičkom aktivnošću, možemo uticati na značajniju potrošnju kalorija koja bi rezultirala smanjenje telesne težine. Tezu da prekomerna težina može da se dovede do optimalne kilaže isključivo pojačanom fizičkom aktivnošću potencirale su razne korporacije, kao što su Coca-Coal i Nestle. Ceo pristup rešavanja problema, sa korporativne tačke gledišta, je bio da se fokus skrene sa unosa kalorija u pravcu potrošnje kalorija. Ova taktika je počela kasnih sedamdesetih u Americi da bi četrdeset godina kasnije došla i do Srbije. 

Tako je na primer, u domu zdravlja na Vračaru (maj 2020. godine) istaknut plakat koji  ističe problem širenja gojaznosti poput epidemije u Srbiji, osnovne informacije o prevenciji, edukaciji i još po nešto.




Međutim interesantno je videti ko su sponzori ovog projekta. Prema podacima, na sajtu organizacije koja ga sprovodi, projekat su podržale upravo korporacije iz oblasti prehrambene industrije.





Zahvaljujemo se pomenutim korporacijama što brinu o stanovništvu Republike Srbije, ali ne možemo da se odupremo osećaju da ovde nešto nije uredu.



Temelj rasprostranjene ideje, da je vežbanje ključno za održavanje optimalne kilaže na prvi pogled zvuči sasvim ligično, ali hajde da vidimo šta kaže nauka.


Jedna krofna ili 50 grama čokolade ima oko 300 Kcal, što je ekvivalent od 60 minuta umerene šetnje u toku dana. Ako svaki dan pojedete pola čokolade, morate u šetnju. S obzirom da je život u 21. veku izuzetno povezan sa visokom stopom motorizacije, automatizacije i poslova koji podrazumevaju višesatno sedenje, šetnja od 60 minuta mora da postane trening a ne dnevno uobičajno kretanje. Međutim, stil “brzog” života u našem vremenu za najveći broj ljudi uz nedovoljno kretanje podrazumeva i nedostatak vremena. Problem nastaje kada pokušamo da izračunamo koliko vremena nam je potrebno da vežbom potrošimo sve prekomerne kalorije koje smo tokom dana uneli. Tako računica kojom kilažu možemo da kontrolišemo isključivo vežbanjem gubi smisao jer u realnosti jedna krofna ili pola čokolade mnogo brže dolaze do vas.


Jedno od retkih istraživanja koje je sprovedeno 2003. godine na devedeset dva Pima indijanca, pripadnicima jednog od najdebljih naroda na svetu, dovelo je do interesantnog zaključka.1 

Ukupan unos hrane je direktno povezan sa promenom telesne težine, dok potrošnja usled fizičke aktivnosti, nema uticaj na promenu telesne težine.


1 PA Tataranni i drugi, “Body weight gain in free-living Pima Indians: effect of energy intake vs expenditure”, International Journal of Obesity, 27, pp 1578–1583 (September 2003)

https://www.nature.com/articles/0802469




Čemu onda služi vežbanje?


Uloga fizičke aktivnosti je izuzetno važna za svaki organizam. Svakodnevnom fizičkom aktivnošću dovodimo svoje telo u dobro kondiciono stanje, a tokom fizičke aktivnosti se znojimo što dovodi do izbacivanja otrova iz organizma. Ako u toku dana imamo fizičku aktivnost, naš san će biti mnogo kvalitetniji, smireniji i lučenje melatonina će biti pojačano. Mentalno zdravlje i koncentracija daju mnogo bolje rezultate kod osoba koje se bave fizičkom aktivnošu. Brojna istraživanja povezuju i prevenciju bolesti poput raka, jačanje imuniteta i dugovečnost sa svakodnevnom ili barem redovnom,  fizičkom aktivnošću (tri puta nedeljno). 



Fizička aktivnost je sastavni deo principa zdravog života i deo naše svakodnevnice. Treba je imati što više u skladu sa vašim godinama i stanjem organizma. 


Ali ono na šta fizička aktivnost ne može mnogo da utiče, bez podjednake brige o ishrani, je gojaznost.  









Leave a comment

Please login or register to review