Svet Zdrave hrane

Dobro došli u svet zdrave hrane



Svi se pitamo šta znači zdrava hrana, kako da dođemo do balansa u ishrani, i čemu u stvari hrana služi. Hrana kao imenica potiče od reči diaita koja označava “način života”, dok hraniti kao glagol znači “voditi i upravljati nečijim životom”. Samo značenje reči nam govori da je ishrana upravljanje, na prvom mestu našim, ali i tuđim životima.


Odgovornost koju svaki pojedinac nosi u 21. veku se ogleda u odgovornosti prema sebi kroz zdrav, dugovečan i srećan život. Odgovornost prema drugim živim bićima (ljudima i životinjama) je naredni stepen visoke vrednosti koju smo kao ljudi preuzeli još pre 70,000 godina. Ova usvojena vrednost nas odvaja od svih ostalih sisara i kao takva nas je popela na sam vrh evolutivne lestvice. Svaka osvešćenost u ovom pogledu nam potvrđuje da smo na samom vrhu i da to nikada ne treba da zaboravimo.


Jedan od stubova svakog zdravog, dugovečnog i srećnog života je zdrava ishrana. Zdrava ishrana  omogućava nam da živimo zdravije, bez takozvanih bolesti 21. veka (gojaznost, dijabetis, srčane bolesti, rak), da živimo dugovečnije i funkcionalnije posebno u trećem životnom dobu i da budemo srećniji kroz saosećanja i pomoći svim živim bićima na planeti.

(Ovde bih napisala da mozemo da pomažemo svim živim bićima. Ako si na tako nesto mislio.)




    “Ali šta je zdrava hrana?’’



Istraživanja rađena u periodu od 1950. do 2013. godine, objedinjena u jedno veliko istraživanje (meta analizu) koje sadrži 304 dokumenta, dovela su do zaključka da je biljna ishrana bolja od ishrane namirnicama životinjskog porekla u odnosu na pomenute hronične bolesti 21. veka. U analizi se poredio uticaj različitih grupa hrane (napici, biljna i životinjska hrana) na mentalno zdravlje, zdravlje kostiju, bolesti organa za varenje, bolesti jetre, bolesti bubrega, gojaznost i dijabetis tip 2. Ako se uporede rezultati istraživanja uticaja biljne hrane sa životinjskskom hranom, analiza kaže da je u 9 od 10 slučajeva biljna ishrana ‘dobra’ ili ‘nije loša’ po naše zdravlje, dok je hrana životinjskog porekla u 8 od 10 slučajeva pokazala da ‘nije dobra’.


 

Biljna ishrana 


Biljnu ishranu čine sledeće grupe namirnica:

  • Voće
  • Povrće
  • Integralne žitarice
  • Mahunarke
  • Semenke 
  • Orašasti plodovi


Da li je sva biljna hrana zdrava?

Najzdravija biljna hrana je sirova ili presna hrana, zdrava hrana je termički malo prerađena (kuvanje na pari ili vodi i kratko pečenje), nezdrava biljna hrana je termički dosta prerađena (pohovanje, prženje), a industrjiski prerađena biljna hrana je najnezdraviji oblik (npr. belo brašno, beli šećer, beli pirinač, konzervirana-upakovana hrana…). Idealan odnos u ishrani za naše podneblje je 70% sirove i 30% malo prerađene biljne hrane.


Kao što vidite, Vi se već hranite zdravo samo je pitanje u kojoj količini zdravo (odnos količine biljne i životinjske hrane koju konzumirate), kakvu hranu koristite (cele namirnice ili prerađene i konzervirane) i sama zagađenost namirnica (uticaj zemljišta, vode, vazduha, koncentracija antibiotika, žive i slično).



        ‘’Odluka je na Vama’’



Motivacija je tu, sigurno ste je obezbedili u dovoljnoj količini i spremni ste da krenete. Zamišljate sebe u budućnosti kako izgledate baš onako kako ste oduvek želeli, nastavite sa zamišljanjima ona su bitna. Ovo Vam možda i nije prvi put da idete na ovo životno putovanje, svaki put je motivacija bila tu i došli ste do (skoro) željene promene, ali se onda vremenom sve vratilo na staro, ili još gore krenulo u suprotnom pravcu.

(Krenulo u suprotnop pravcu, to nema smisla, zbunjujuce je, ostavila bih samo na sve se vratilo na staro, tjt)

Ako ste rešeni da promeni date još jednu šansu, i započnete zdraviji, srećniji i dugovečan život, postavite sebi par pitanja:



Gde si grešio? Šta nisi video? Zašto promena nije dugotrajnija?





Odgovorite sebi na ova pitanja:

  1. Ko si ti sa željenom promenom?
  2. Da li veruješ da možeš da sprovedeš promenu?
  3. Da li veruješ da možeš da budeš zdraviji, lepši, odmorniji, srećniji?
  4. Šta treba da znaš?
  5. Šta treba da radiš kako bi došlo do promene?
  6. Koje je tvoje okruženje?


6. Koje je tvoje okruženje? Sam biraš svoje okruženje. Na neka možeš da utičeš, da ih promeniš u potpunosti, kao što je slučaj sa državom, gradom, školom, društvom, poslom, a na neka, poput porodice, ne možeš da utičeš (mnogo). 


5. Šta treba da radiš kako bi došlo do promene? Svakako treba da prestaneš da radiš sve što si radio do sada, što nije davalo rezultate i da počneš sa drugačijim pristupom, sa nečim što će doprineti željenom rezultatu.


4. Šta treba da znaš? Da bi istrajao u promeni svojih navika, biće ti potrebne informacije kojima ćeš podupreti svoju rešenost da si na pravom putu. Ovde ćemo ti mi pomoći da sa velikim brojem informacija, tehnika, video snimaka dođeš do saznanja i spoznaje o raznim aspektima promene koji će uticati na ostvarivanje tvog cilja.


3. Da li veruješ da možeš da budeš zdraviji, lepši, odmorniji, srećniji? Na kratko se suoči sa istinom da si trenutno takav kakav jesi sa svim svojim manama. Sada hoćeš da pojačaš vrline kako bi mane (kojih će uvek biti) bile zanemraljive. Želiš da stečena uverenja pojačaš sa novim saznanjima, koja će kreirati nova uverenja - u nekim slučajevima suprotstavljena starom uverenju, i time omogućiš da sam doneseš odluku, koja od njih je bolja za tebe. 

Na primer: Verujem da je sir dobra namirnica koja ima kalcijuma! Videćeš šta nauka kaže o mleku i mlečnim proizvodima. Videćeš kako se gaje krave od kojih dobijamo mleko. Saznaćeš šta stoji iza mita “moja baka je pila mleko i jela sir i živela je 97 godina”, koje bolesti izazivaju mleko i mlečne prerađevine. Na osnovu ovih informacija moći ćeš sam da doneseš odluku da li želiš  da nastaviš da jedeš sir i u kojoj količini, da li da ga kupuješ drugima, ili prestaješ sa ovom navikom.


2. Da li veruješ da možeš da izvršiš promenu? Sigurno da želiš da dođe do promene inače ne bi čitao ovaj tekst, i sigurno je da možeš. Ono čega možda nisi još svestan je da će u trenutku otpočinjanja promene doći do jednog interesantnog sukoba u tebi, između dosadašnjih navika i novonastalih usled potrebe za željenom promenom. Ovakvi unutrašnji sukobi nastaju onda kada odlučimo da napravimo promenu, i sami sebi postavimo cilj, od nas prave pobednika. Osećaj unutrašnje pobede u životu predstavlja jednu od najvrednijih lekcija koje samo TI možeš sebi da daš.


1. Ko si ti sa željenom promenom? Ti si ono što si oduvek želeo da budeš. Ti si najbolja verzija sebe i to si sam svojom zaslugom dobio.




Ljudi su najinteligentnija bića na planeti, donose svakodnevno milione odluka koje imaju direktne posledice po njih i njihovu okolinu. Svaka promena je teška i odluku nije lako doneti, ALI odluka da živite duže, zdravije i srećnije ne spada u grupu teških odluka. Ona je od samog trenutka donošenja proizvodila samo pozitivne uticaje na tebe i tvoju okolinu. Možda drugi ljudi neće odmah razumeti šta ti se dešava, ali će SIGURNO pre ili kasnije shvatiti da si doneo dobru odluku, doći će po savet i želeće da postanu deo tvog sveta, sveta gde se živi najbolji život.